Pri­je dva­de­se­tak da­na u Pa­vi­nom Po­lju sa­hra­njen je prof. dr Va­so Mi­rov Le­ko­vić, ro­đen pri­je 76 go­di­na u Pa­vi­nom Po­lju. Kao če­tvr­to di­je­te u če­sti­tom do­mu Mi­ra i Sta­nu­še, ra­stao po­red to­plog po­ro­dič­nog og­nji­šta uz mo­skov­ku i stru­ne gu­sa­la, po­stao je ofi­cir spre­man da da ne­mjer­ljiv do­pri­nos otadž­bi­ni, na­sle­đu­ju­ći slo­bo­dar­ske i vi­te­ške vri­jed­no­sti če­sti­tih pre­da­ka, ka­zao je pred­sjed­nik Udru­že­nja Vra­neš prof. Mo­mo Jok­si­mo­vić, opra­šta­ju­ći se od uva­že­nog prof. dr Le­ko­vi­ća.
On je pod­sje­tio da je Va­so osnov­nu ško­lu za­vr­šio u za­vi­ča­ju, a Sred­nju i Vi­šu me­di­cin­sku kao i Me­di­cin­ski fa­kul­tet u Be­o­gra­du. Spe­ci­ja­li­stič­ke, sub­spe­ci­ja­li­stič­ke, ma­gi­star­ske i dok­tor­ske stu­di­je za­vr­šio je na Me­di­cin­skom fa­kul­te­tu u Be­o­gra­du, gdje je jed­no vri­je­me ra­dio kao asi­stent, a po­tom i kao pro­fe­sor i ru­ko­vo­di­lac na no­vo­sad­skom Uni­ver­zi­te­tu i fa­kul­te­tu u Zre­nja­ni­nu iz obla­sti me­di­cin­ske ge­ne­ti­ke.
Po­red kli­nič­kog ra­da, prof. dr Va­so Le­ko­vić ba­vio se i na­uč­no-is­tra­ži­vač­kim ra­dom. Za di­rek­to­ra is­tra­ži­vač­kog sek­to­ra na Uni­ver­zi­te­tu u No­vom Sa­du „Mi­ha­i­lo Pu­pin” iza­bran je 1996. go­di­ne, a za svoj rad do­bio je na­gra­de broj­nih in­sti­tu­ci­ja dr­ža­ve Sr­bi­je i iz ino­stran­stva. Broj­na do­ma­ća i svjet­ska pri­zna­nja do­di­je­lje­na su mu za do­stig­nu­ća ko­ja je po­sti­gao sa ko­lek­ti­vom, ko­jim je uspje­šno ru­ko­vo­dio, za raz­voj me­di­cin­ske na­uč­ne mi­sli i is­tra­ži­vač­kog ra­da, kao i za re­zul­ta­te u kli­nič­koj prak­si. Ob­ja­vio je ve­li­ki broj na­uč­nih i struč­nih ra­do­va, či­ji dio je štam­pan u ino­stra­nim me­di­cin­skim i dru­gim ča­so­pi­si­ma: To­ki­ju, Mo­skvi, Pa­ri­zu, Lon­do­nu, Ha­no­ve­ru, Bu­dim­pe­šti i dru­gim gra­do­vi­ma Evro­pe i svi­je­ta.
Ru­ko­vo­dio je na pre­ko 20 is­tra­ži­vač­kih pro­je­ka­ta iz obla­sti za­šti­te zdra­vlja, a ini­ci­ja­tor je i član Ko­mi­si­je za osni­va­nje od­sje­ka za me­di­cin­sko in­ži­njer­stvo pri Fa­kul­te­tu „Mi­ha­i­lo Pu­pin”, gdje je iza­bran za do­cen­ta i pro­fe­so­ra za me­di­cin­ske na­u­ke Uni­ver­zi­te­ta u No­vom Sa­du. Bio je men­tor stu­den­ti­ma, spe­ci­ja­li­zan­ti­ma, ma­gi­stran­ti­ma i dok­to­ran­ti­ma, gdje je po­sti­gao za­pa­že­ne re­zul­ta­te iz me­di­cin­ske na­sta­ve i pe­da­go­škog me­di­cin­skog ra­da.
Edu­ko­vao se na pre­sti­žnim kli­ni­ka­ma u Evro­pi: Pra­gu, Ha­no­ve­ru, Bra­ti­sla­vi, Be­o­gra­du, Za­gre­bu, a re­cen­zent je zna­čaj­nog bro­ja uni­ver­zi­tet­skih udž­be­ni­ka i dru­gih struč­nih pu­bli­ka­ci­ja.
– Ne­ma stu­den­ta sa ovih na­ših cr­no­gor­skih go­ra ko­me pr­of. dr Va­so ni­je po­mo­gao. Ne­ma ba­be ni dje­te­ta, ni čo­vje­ka iz vra­ne­škog kra­ja ko­me ni­je iza­šao u su­sret i spa­sio, an­ga­žu­ju­ći i naj­bo­lje spe­ci­ja­li­ste i svo­je ko­le­ge struč­nja­ke. Za­vi­čaj je vo­lio kao ri­jet­ko ko i stal­no mu se vra­ćao da bi za­u­vi­jek tu i ostao. Bio je če­stit čo­vjek, iz­u­zet­no li­je­pe na­ra­vi, bla­že­nog po­gle­da, naj­ljep­ših ka­rak­ter­nih oso­bi­na, sa­vje­stan, te­me­ljan, po­šten, ple­me­nit i uvi­jek to­ple ri­je­či, do­sle­dan Hi­po­kra­to­voj za­kle­tvi. U sve­mu je bio uz­o­ran. Imao je mje­ru u sve­mu to­li­ko da je pri­vi­le­gi­ja bi­lo dru­ži­ti se s njim, pri­ja­te­lji­ti, ku­mo­va­ti – na­gla­sio je Jok­si­mo­vić.
Dr Va­so je ve­li­ku pot­po­ru imao u svo­joj su­pru­zi pro­fe­so­ri­ci Za­gi i kćer­ki Dra­ga­ni ko­ja je kao lje­kar na­sta­vi­la oče­vim sta­za­ma.
Opra­šta­ju­ći se od prof. dr Va­sa Le­ko­vi­ća, prof. Jok­si­mo­vić je be­sje­du o uva­že­nom Vra­ne­ša­ni­nu za­vr­šio ri­je­či­ma: ,,Ži­vio si, zor­ni iz­dan­če če­sti­tog slo­bo­dar­skog brat­stva Le­ko­vić, po­šte­no i ča­sno, ona­ko ka­ko do­li­ku­je va­šem do­mu, brat­stvu i na­šem slo­bo­dar­skom vra­ne­škom kra­ju, ko­ga kra­se naj­ljep­ši cr­no­gor­ski pred­je­li, če­sti­ti lju­di i slo­bo­da­ri”.
Vra­ne­ša­ni i ne sa­mo oni do­sto­jan­stve­no su se opro­sti­li od svog prof. dr Va­sa Le­ko­vi­ća.M.N.